Česta pitanja
Čišćenje i održavanje lakiranog drvenog poda
Da bi lakirani pod uvek izgledao najbolje, redovno čišćenje i održavanje su veoma preporučljivi. Prava sredstva su obavezna, jer lakirani podovi imaju posebne potrebe.
Kombinacija suvog čišćenja, koje uklanja prljavštinu i prašinu, i vlažnog čišćenja, koje čuva pod kao nov i štiti ga od ogrebotina. Ređe ćete morati da pod temeljno očistite radi zaštite od daljeg habanja, a još ređe da završnu obradu osvežite sredstvom za sjaj, koje će pod oživeti.
Detaljno uputstvo pročitajte ovde
Čišćenje i održavanje uljenog drvenog poda
Redovnim čišćenjem uljeni pod uvek izgleda najbolje. Pravilno održavanje je ključno, jer ulje kojim je pod zaštićen ima drugačije potrebe od ostalih završnih obrada.
Jedno od naših najvažnijih pravila: nikada ne koristite parne čistače niti mašine za ribanje i sušenje.
Preporučujemo da pod svakodnevno čistite na suvo, usisivačem ili mekom četkom, kako biste uklonili pesak i prljavštinu. Najmanje jednom nedeljno pod treba očistiti vlažno, tankim slojem sredstva kao što je Osmo Wash and Care, a zatim ga obrisati na suvo. Tako se smanjuje rizik od ogrebotina i povećava otpornost poda na habanje. Za temeljnije čišćenje pod možete osvežiti tankim slojem koncentrovanog sredstva ili, nakon intenzivnog čišćenja, ponovo naneti tvrdo voštano ulje.
Detaljno uputstvo za čišćenje i održavanje uljenog poda pročitajte ovde.
Može li se drveni pod ugraditi uz podno grejanje?
Da! Naši višeslojni podovi su stručno izrađeni tako da budu dovoljno stabilni i imaju dovoljno nisku vlažnost za podno grejanje.
Masivni podovi, s druge strane, nisu pogodni za podno grejanje.
Najvažnije je zapamtiti da temperatura površine drvenog poda preko podnog grejanja nikada ne sme preći 27 °C.
Koji podložni sloj da izaberem?
Višeslojni podovi pogodni za podno grejanje
Da li mi je potreban podložni sloj?
Podložni sloj je tanak materijal koji se postavlja između podloge i poda. Koristan je za stabilnost, izolaciju, smanjenje buke i zaštitu od vlage. Najčešće se koristi kod plivajućih podova. Fiksni podovi se pričvršćuju direktno za podlogu, pa obično nemaju podložni sloj.
Kako izabrati pravi podložni sloj
Da li ugrađujete podno grejanje?
Za podno grejanje preporučujemo podložni sloj namenjen grejanju, sa malim toplotnim otporom, kako bi toplota lako prolazila kroz pod.
Da li vam je potrebna zvučna izolacija?
Za dodatno smanjenje buke preporučujemo akustični podložni sloj sa gumenim slojem, koji smanjuje buku i do 28 dB.
Da li vam je potrebna parna brana?
Postoje podložni slojevi sa ugrađenom parnom branom (folijom) na donjoj strani, koji štite pod od vlage iz podloge.
U drugim slučajevima, na primer kod fiksnog poda, podložni sloj se obično ne koristi. Postoje izuzeci:
Ispod fiksnog poda može se koristiti podložni sistem sa letvicama koje se lepe za podlogu – dobro rešenje za većinu objekata.
Za parket u blokovima, kada je potrebno smanjenje buke, koristi se podložni sloj koji se lepi sa obe strane.
Pišite nam ako niste sigurni koji podložni sloj da izaberete – rado ćemo vas posavetovati.
Zvučna izolacija i drveni podovi
Pri kupovini drvenog poda zvučna izolacija je važan faktor. Zavisno od vrste objekta, možda želite da smanjite buku koju čujete dok hodate, ili, ako živite u stanu iznad prizemlja, buku koja se prenosi na stanove ispod.
Podložni slojevi za smanjenje buke
Buka se smanjuje upotrebom podložnog sloja. Zavisno od izabranog sloja, moguće je smanjenje buke od 17 dB do 28 dB.
Najbolju zvučnu izolaciju daju podložni slojevi sa slojem sunđeraste gume od 5 mm, sa izolacijom do 28 dB.
Šta su klase podova?
Klasiranje je način razdvajanja drveta različitog kvaliteta. Razlike mogu nastati prirodno, na primer između različitih delova stabla, ili zbog različitih proizvodnih postupaka.
Na primeru hrasta, naše najzastupljenije vrste, evo pregleda klasa:
Klase hrastovih podova
Premier klasa
Premier klasa je poznata i kao Prime, Select ili A B klasa. To je najviša klasa podova koju nudimo. Premier klasa ima čistiji, savremeniji izgled, sa malo čvorova i razlika. Premier hrast je obično skuplji od ostalih klasa.
Natur klasa
Natur klasa ima veće i češće čvorove od Premier klase i dozvoljava određene razlike u boji, mineralne pruge i raznovrsniju šaru. Zato ima više karaktera i izgleda manje ujednačeno.
Millrun klasa
Millrun je mešovita klasa, sa osobinama i Natur i Premier klase, i uglavnom se koristi za fabrički završno obrađene proizvode.
Tražite određenu klasu?
Sve navedene klase imaju isti konstrukcijski kvalitet, a naši podovi su, bez obzira na klasu, napravljeni da traju. Pogledajte naše hrastove podove u kolekciji.
Napominjemo da su slike samo primeri. Svaki pod je drugačiji i unutar svake klase uvek postoje razlike.
Šta su lajsne i profili za pod?
Lajsne i profili služe za završnu obradu poda. Vrsta profila zavisi od mesta na kom se postavlja – spoj sa drugom podnom oblogom, kamin, vrata, stepenište, stepenik ili ugradni nameštaj kao što su ormari.
Profili su obično dostupni u hrastu, merbauu ili orahu.
Vrste profila za pod
Vrsta profila zavisi od mesta na kom se koristi:
L-profili se koriste na mestima gde drveni pod dolazi do neke konstrukcije, na primer ognjišta kamina ili balkonskih vrata.
Profil za ivicu stepenika daje uredan završetak ivice drvenog poda na prelazu ka stepeništu ili stepeniku. Koristi se i pri oblaganju stepenica. Dostupan je u debljinama 15 mm i 20 mm, kao i u zaobljenoj varijanti.
T-profil daje lep prelaz između dve različite podne obloge koje su u istoj ravni, dok prelazni profil uredno spaja dve obloge koje su u različitim ravnima.
Po čemu se razlikuju masivni i višeslojni podovi?
Osnovna razlika je u tome što je masivna daska jedan komad punog drveta, dok se višeslojni pod sastoji od nekoliko slojeva drveta.
Zašto se višeslojne daske sastoje od slojeva?
Višeslojna daska ima podlogu od do 11 slojeva šperploče, pri čemu je svaki sloj zalepljen pod uglom od 90 stepeni u odnosu na susedni. Na vrh se zatim lepi gornji sloj od plemenitog tvrdog drveta.
To nije samo mnogo efikasnija upotreba plemenitog drveta nego kod masivne daske, već daje i mnogo stabilniji pod čvrste konstrukcije, otporan na promene uslova u prostoru.
Zašto se višeslojne daske češće biraju
Zahvaljujući konstrukciji, višeslojna daska ima manju vlažnost drveta, pa je pogodna za prostore sa velikim promenama temperature i vlažnosti, kao što su kupatila, pomoćne prostorije ili kuhinje. Jedna od ključnih razlika je to što se višeslojna daska može postaviti preko podnog grejanja, a masivna ne može.
Gde i kako se postavljaju višeslojni i masivni podovi?
Masivni pod je ranije bio glavni izbor, ali masivne daske nisu pogodne za prostore sa velikom vlažnošću ni za podno grejanje. Moraju se i pričvrstiti za podlogu ekserima ili vijcima.
Za razliku od njih, višeslojne daske mogu se postaviti u većinu prostorija u kući. Mogu se postaviti plivajuće ili pričvrstiti za većinu vrsta podloga, uz podložni sloj. To znači da se u stanovima i na spratovima može koristiti akustični podložni sloj, koji značajno smanjuje buku.
Višeslojni pod je danas najčešći izbor
U poslednjih 10 do 15 godina prodaja podova se sve više okreće višeslojnim podovima, koji su daleko prestigli masivne. Tehnološki napredak omogućio je da se drveni pod danas postavlja i u prostore koji su ranije bili nedostupni za drvo. Uz to, izbor višeslojnih podova je veći nego masivnih.
Mi smo u samom vrhu razvoja proizvodnje i trudimo se da ponudimo proizvod najvišeg mogućeg kvaliteta, napravljen da traje.
Šta znači overlay pod
„Overlay” je stručni izraz koji se odnosi na debljinu poda.
Svaki pod tanji od 18 mm je nenosivi proizvod i spada u kategoriju „overlay”. Nosivi proizvod je onaj koji se može postaviti direktno preko greda, bez podloge. Overlay pod nikada ne treba postavljati na taj način!
Overlay podovi moraju se postaviti preko postojeće podloge, na primer postojećih podnih dasaka, betona, šperploče ili iverice.
Naša ponuda podova za oblaganje
Imamo širok izbor podova za oblaganje, uglavnom debljine 15 mm. Većina naših višeslojnih overlay podova je fabrički završno obrađena lakom ili uljem.
Zašto izabrati termički obrađen pod?
Termički obrađen (pečeni) hrastov pod je pod koji volimo. Ima bogatu tamnosmeđu boju i ujednačeniji izgled. Proizvodnja ovakvih podova razvila se kao odgovor na potražnju za tamnijim, egzotičnijim podovima. Pošto egzotične vrste često potiču iz neodrživih izvora ili se proizvode neodgovorno prema prirodi, termički obrađen hrast je održiva alternativa koja daje isti bogat izgled tamnog drvenog poda.
Kako nastaje termički obrađen drveni pod?
Pri proizvodnji ovakvog poda drvo se stavlja u posebnu industrijsku komoru. Komora se zagreva na visoku temperaturu i zatvara, pa svetli hrast dobija ujednačenu tamnu, čokoladno smeđu boju, sličnu orahu, wengeu, panga pangi ili drugim tamnim egzotičnim vrstama.
Ova obrada menja drvo celom dubinom, pa se pod može brusiti više puta bez gubitka boje. Kod bajcovanog poda boja zahvata samo gornji sloj i vremenom bledi ili nestaje brušenjem.
Prednosti termički obrađenog hrasta
Termički obrađen pod ima niz prednosti:
- Ujednačena tamna boja prožima celo drvo.
- Postupak je bez hemikalija, za razliku od dimljenih podova, koji se tretiraju amonijakom.
- Nije potreban bajc na gornjem sloju da bi se pod obojio.
- Boja drveta ostaje i posle uobičajenog habanja, za razliku od bajcovanih podova, koje posle dužeg korišćenja treba ponovo bajcovati.
Šta je fazovana ivica?
Faza je osobina podne daske kod koje su duže ivice blago zakošene. Krajevi dasaka nemaju fazu, pa se kaže da imaju „ravnu ivicu”. Fazovane ivice se koriste i kod masivnih i kod višeslojnih podova.
Veličina faze zavisi od proizvođača. Na podovima koje proizvodimo koristimo precizno izrađenu mikro-fazu. Kada se postavi, naš pod zato ima vrlo mali žleb u obliku slova V na dužim stranama dasaka, dok krajevi nemaju fazu.
Čemu služi fazovana ivica?
Faza ima i estetsku i vrlo praktičnu ulogu. Ako podloga na koju se postavlja pod bez faze ima i najmanje razlike u visini, ivice dasaka bi blago virile. Takve ivice bi trebalo dodatno brusiti, pa fazovana ivica pomaže da se nadoknade male razlike u nivou poda.
Svi naši fazovani podovi imaju ikonicu ugradnje „Mikro-faza” na stranici proizvoda.
Šta je plivajući pod?
Plivajući pod je pod od višeslojnih dasaka (osim parketa u blokovima) koji se postavlja preko podložnog sloja i nije fizički pričvršćen za postojeću podlogu.
Zašto se pod postavlja plivajuće
Pod se obično postavlja plivajuće iz sledećih razloga:
- Zbog podnog grejanja
- Da bi se ugradio materijal za smanjenje buke
- Da bi se dodala hidroizolacija ili parna brana
- Da bi se dodao tanji izolacioni sloj
Koji podovi se mogu postaviti plivajuće?
Ne preporučujemo plivajuću ugradnju masivnog poda ni parketa, zbog problema sa radom drveta. Većina višeslojnih podova, osim parketa u blokovima, pogodna je za plivajuću ugradnju.
Postavljanje drvenog poda direktno na beton
Kada se pod postavlja na betonsku podlogu ili estrih, postoji nekoliko mogućnosti:
Najčešće se pod lepi direktno za podlogu odgovarajućim lepkom za podove. Međutim, nisu svi podovi pogodni za ovaj način.
Sledeći, verovatno najjednostavniji način je plivajuća ugradnja višeslojnog poda na podložni sloj. Međutim, ne mogu se svi podovi postaviti plivajuće.
Treći način je izrada drvene podloge, od šperploče ili od letvi zalepljenih za beton ili estrih.
Ako planirate da pod lepite direktno za beton, pitajte nas za preporuku odgovarajućeg lepka.
Ako pod postavljate plivajuće, rado ćemo vam preporučiti odgovarajući podložni sloj.
Zašto se drveni pod aklimatizuje?
Pre postavljanja drvo se mora prilagoditi prostoru u kom će biti postavljeno. Drvo je higroskopan materijal – upija vlagu kada je vazduh vlažniji od drveta i otpušta je kada je vazduh suvlji.
Kada upija vlagu, drvo se širi, a kada je gubi, skuplja se.
Da bi se posledice širenja i skupljanja smanjile, dobra praksa je da se svi drveni podovi aklimatizuju dve nedelje pre ugradnje. To je mnogo važnije kod masivnih podova nego kod višeslojnih, jer se višeslojni suše na nižu vlažnost i imaju stabilniju konstrukciju.
Kako se aklimatizuje drveni pod?
Da biste novi drveni pod pripremili za ugradnju, drvo se mora prilagoditi prostoru u kom će biti postavljeno. Za pravilnu aklimatizaciju temperatura i vlažnost poda treba da se izjednače sa uslovima u prostoriji.
Trajanje aklimatizacije zavisi od vrste poda i godišnjeg doba u kom se pod postavlja.
Aklimatizacija masivnog poda
Toplo preporučujemo da se masivno drvo ostavi da se aklimatizuje na sobnoj temperaturi najmanje 10 dana pre ugradnje. Treba ga složiti sa razmacima na svakih 5–8 dasaka, radi strujanja vazduha.
Aklimatizacija višeslojnog poda
Višeslojni pod savetujemo da sve vreme držite u originalnom pakovanju. Razlog je to što je proizvod osušen na nižu vlažnost, kako bi mogao da se koristi uz podno grejanje.
U oba slučaja drvo mora da leži ravno, a ne da stoji na krajevima. Malterisanje i ostali „mokri” radovi moraju biti završeni i potpuno suvi pre nego što se drvo unese u objekat.
Preporučena količina poda
Preporučujemo da u svakom projektu, nakon što izračunate površinu, poručite dodatnu količinu drveta – zbog otpada pri sečenju ili da biste mogli da birate daske po ukusu.
Prvi korak je da izmerite prostor u kom se pod postavlja.
Pogledajte naše uputstvo za merenje i izračunajte potrebnu površinu.
Opšte pravilo za dodatnu količinu: 7–10% više za daske i 15% više za parket u blokovima.
Izračunajte potrebnu količinu našim kalkulatorom!
Drveni pod je prirodan proizvod, pa se pakuje u pakete različite veličine ili se prodaje po kvadratnom metru. Da biste lakše izračunali potrebnu količinu (uključujući višak za otpad!), na stranici svakog poda nalazi se kalkulator.
Unesite dužinu i širinu prostorije, a kalkulator će izračunati površinu i okvirnu cenu za taj proizvod.
Šta izaziva fuge i pukotine u drvenom podu?
Drvo je prirodan materijal i osetljivo je na uslove u prostoru. Zato gotovo svaki drveni pod radi – širi se i skuplja sa promenom godišnjih doba i vlažnosti. Kada se kuća greje, vlažnost vazduha naglo pada, daske se skupljaju i između njih se pojavljuju razmaci. U veoma suvim mesecima pukotine lako mogu dostići, na primer, debljinu nokta.
Kod svetlijeg drveta fuge i pukotine mogu delovati veće zbog kontrasta između procepa i boje drveta. Na daskama bez faze pukotine su takođe uočljivije. Ovi razmaci su očekivani i obično se zatvaraju kada se godišnje doba promeni i vlaga se vrati u vazduh.
Da bi se promene smanjile, u suvim mesecima vazduh se može ovlažiti, najbolje ovlaživačem vazduha ili – sobnim biljkama!
Šta ako želim pod koji izgleda starije i istrošenije?
Neki podovi se izrađuju sa namerno istrošenim izgledom. Iako fuge i pukotine nisu poželjne, ovi podovi su konstrukcijski jednako kvalitetni kao svi ostali, ali imaju autentičniji izgled, kao da su godinama korišćeni.
Zašto drvo vremenom menja boju?
Drvo je prirodan proizvod i osetljivo je na promene u okruženju. Direktna sunčeva svetlost vremenom izbledi boju poda.
Koliko će pod promeniti boju zavisi od vrste drveta, vrste završne obrade i izloženosti direktnom suncu. Većina podova vremenom izbledi, pa očigledne razlike u boji na početku postaju manje vidljive kako boja postaje ujednačenija. Imajte na umu i da pod neće zauvek izgledati isto kao na dan kupovine!
Kako sprečiti bleđenje boje poda
Najvažnije je da pod redovno održavate – to je najbolji način da uvek izgleda najbolje. U ostalim odgovorima pročitajte kako se održava drveni pod.